Nesvakidašnje ikebane: Osim velikog truda uložena i ogromna želja

23

Kikinda. Ivana Jakšića 24. Prizemna kuća sa dva prozora sa ulične strane. Niska ograda ne sakriva poređane drvene palete, kore drveta i grančice jelke, koje spremno čekaju njen naredni umetnički poduhvat. A ona, vedra i nasmejana, sedi u ograđenoj terasi napravljenoj od drveta i stvara. Ona je Danijela Tamaši i za sebe kaže da je samouverena, perfekcionista, praktična, snalažljiva, odlučna, pozitivna i nikako lažno skromna.

Svoju kreativnost Danijela u poslednjih mesec dana iskazuje pravljenjem novogodišnjih ikebana. Ikebane pravi isključivo od prirodnih materijala kao što su grančice jelke, šišarke, žirevi, a sve na postolju napravljenom od kore drveta. Svaka ikebana ima svoju priču, a svaka nova je lepša od prethodne. U izradi ove novogodišnje dekoracije, osim velikog truda utkana je i ogromna želja. Želja da postane majka.

10Prodajom novogodišnjih ikebana, Danijela želi da prikupi novac za četvrti pokušaj vantelesne oplodnje. Sve pare koje zaradi prodajom stavlja u jednu flašu, koju će, kako kaže, otvoriti 31. decembra.  – Nikada ne kukam. Nema ništa od toga ako se zavučem u sobu, pokrijem ćebetom, gledam filmove i plačem. Pa neće doći niko da mi kaže: Dano, evo ti 5000 evra. Ako i ovaj pokušaj ne bude uspešan, skupiću ja i za peti i šesti i sedmi. Ako moj organizam može da izdrži, ići ću dokle god ga ne rodim  – odlučna je Danijela.

26Kako to biva, ponekad i prirodi treba malo pomoći. Iako rezultati govore da je Danijela zdrava osoba, postoje poteškoće da zatrudni.  Nakon što je iskoristila podsticaje države za parove koji ne mogu na prirodan način da postanu roditelji i kojima je vantelesna oplodnja jedina opcija, Danijela je išla i do Gradske uprave grada Kikinde. Tamo su joj rekli da nemaju fond predviđen za to, te je rešena Danijela počela sama da prikuplja novac. – Ova vantelesna oplodnja što ja sad idem je oko 150.000 dinara. S tim da je bez stimulacije, lekova, hormona, bez ičega. Prirodni ciklus se prati. Jajnu ćeliju izvade, oplode i ako je sve u redu, vrate nazad. Ja uradim sve analize i sve mi je okej. Oni jednostavno ne znaju zašto to ne uspeva. Neke opštine su krenule tim putem da finansiraju četvrti, peti, šesti pokušaj. Pogotovo ti nestimulisani ciklusi ne koštaju puno – objasnila je ona.

Uz ogroman osmeh, Danijela ističe svoju odlučnost i samouverenost. – Ja sam rešila da rodim bebu. I ja ću je roditi. Rodbina govori da stanem, uništiću se. Ali znaš onu poslovicu, neko će pasti. Ili bik ili zid. Neko će odustati. Ja mislim da će pasti zid, definitivno. Što sam duže u ovome, ja sam ubeđenija i upornija. Umesto da gubim snagu, ja sam upornija još više – naglašava ona.

6Borbeni duh i pozitivni stav prate je krož život. Ponekad, priznaje, sutigne je nemoć u želji da ima dete i tek onda zaplače. – Plačem kad mi se skupi, ali ne zato što se to desilo, nego zato što je nešto sad palo. I onda plačem jer je to nešto palo i ja sam besna i tužna i ne znam ni ja. I to traje možda nekih pola sata i onda sam mirna šest meseci – objašnjava u svom stilu Danjela, vedro i nasmejano.

Važnu ulogu u trenucima brobe svake osobe, uvek ima porodica. Jedinu podršku, kako kaže Danijela, imala je od bake, koja je nažalost preminula. Sećajući se, sa velikom tugom, ispričala je koliko je baka bila sposobna žena i koliko je uticala na to da Danijela bude ono što je danas. – Ona me je naučila da sve što hoću mogu, ali moram da zagrizem i dokle god grizem, biće dobro. To jeste baka, ali ja sam nju zvala mama, pošto je ona mene othranila i ja verujem da je ona živa da bi meni bilo mnogo lakše u životu. Ali dobro, godine su – ispričala je Danijela suznih očiju ističući da kada nju spomene, opravdano zaplače.

Danijela Tamaši završila je srednju ekonomsku školu i radi kao trgovkinja. Pored toga, drži privatne časove iz matematike, trenutno se bavi izradom ikebana, a ona terasa sa početka teksta, gde sedi i stvara, delom je njenih ruku delo. Uz pomoć muža, pored terase, od drveta je napravila kuhinju i nameštaj za spavaću sobu. Nakon što suprug uradi grube radove, ona šmirgla, glanca, farba i po nekoliko puta kako bi bilo lepo i glatko, ispričala je ona uz opasku da je najveći zločin ofarbati drvo nekom bojom.

21Kako je rekla, verovatno je u prošlom životu bila drvo, kada ga toliko voli sada.  – To je hobi, jer nemam profesionalni alat. Možda je i bolje tako, jer da ga imam ne bih izlazila iz radionice. U kući je uglavnom sve od drveta. Još je dnevna soba jedino ostala, ali i to će uskoro da ide napolje, jer će sve biti od drveta. Ne znam zašto ga toliko volim – iskrena je ona.

1Ono po čemu se Danijela još ističe, jesu željeni pokloni za rođendan. Kako kaže, najviše je obraduje neki alat, džak cementa, stiropor, bilo šta od materijala koji može da iskoristi za kreiranje novih sadržaja u svom domu.

Narednu vantelesnu oplodnju ona i njen suprug pokušaće čim prikupe pare. – To mora biti što pre, ja imam 39 godina, uskoro ću 40. Nemam više toliko plodnih dana i moj organizam ne proizvodi mnogo jajnih ćelija – objasnila je Danijela.

S obzirom da se bliže novogodišnji i božićni praznici, mnogi građani kupuju ikebanice za svoje domove, kako bi doprineli prazničnom duhu. Ukoliko još niste nabavil jednu za svoj dom, a želite, možete to da učinite svakog dana u ulici Ivana Jakšića 24 u Kikindi, gde ih Danijela i stvara. U zavisnosti od veličine, za jednu ikebanu potrebno je izdvojiti od 300 do 800 dinara.

Pored toga, ona će imati svoj štand i na Novogodišnjem bazaru ispred Gradske kuće, koji će biti održan poslednje nedelje decembra u Kikindi, pa će i tada biti prilika da nabavite jednu ikebanu, a usput i doprinesete ostvarenju Danijelinog cilja.

161827

Komentariši

Vaša email adresa neće biti objavljivana. Neophodna polja su označena sa *