„Mirisi Banata“ u Padeju

15-3

Realizacijom projekta „Mirisi Banata“ Udruženje žena „Sunce“ iz Padeja dalo je svoj doprinos u očuvanju tradicije severnog Banata. Kako je deo kulture življenja na ovim prostorima i pripremanje suhomesnatih proizvoda praveći svinjokolje, članice Udruženja uz pomoć sugrađana napravile su tradicionalni banatski disnotor proteklog vikenda na pijačnom prostoru u Padeju.

3– To je jedan zimski doživljaj kada se sprema za celu narednu godinu. Prave se kobasice, šunke, slanine, majuška, pirindžara, švargla, čvarci se peku. Jedan čovek ne može da radi, moraju tu biti i komšije, prijatelji, braća, kolege, kumovi  da bi napravili jedan disnotor kako valja – opisuje tradicionalni banatski disnotor Marko Kamenkov iz Padeja, koji se svnjikoljima bavi već 20 godina, a došao je da pomogne u realizaciji projekta „Mirisi Banata“.

Svoju priču Kamenkov nastavlja i objašnjava kako na disnotoru sve ide svojim redosledom. – Prvo ujutru kad se dođe popije se kafa, rakija, jedna-dve. Kad krenemo, uhvatimo svinju, izvučemo napolje i zakoljemo. Hvata se krv, koja se kasnije peče za doručak. Onda opet koja čašica. Onda se prlja, pere i odmah se uši jedu. Kad se stavi na sto ide kožura, grunik, džigerica, meso. Pravi se doručak. E sad, ako ima kulena i kobasica od prošle godine to se naseče da koštamo i vidimo šta smo uradili proše godine – objasnio je on i istakao važnu ulogu domaćica koje pripremaju hranu tog dana, mese krofne i kifle sa salom, čiste luk za kobasice, kulen i ostale delikatese.

21Zajedničkim snagama, majstori i članice Udruženja žena iz Padeja pravili su sve mesne delikatese kako red i nalaže, a sve sa ciljem da najmlađim sugrađanima pokažu, a najstarije podsete kako se to nekada radilo. Predsednica Udruženja žena „Sunce“ Dragica Radanov rekla je da je želja članica Udurženja da daju doprinos selu. – Dece malo ima, ali želimo da vide sve ovo i da probaju. To je intersantno. Ja, recimo, kod kuće više ne pravim disnotor, ali sad sam se podsetila detinjstva i kako je uvek bilo puno društva i kako su svi zajedno radili. Zahvaljujem se svima koji su došli da pomognu – rekla je ona.

19Dok se gricka kožura, seče slanina za čvarke, odvaja se šta treba za barevinu, oblikuje šunka, seku se krmenadle i šnicle, priprema se i meso za mlevenje, od kog će kasnije nastati kobasice i kuleni. Recet za dobru kobasicu, prema rečima Kamenkova, podrazumeva meso, so, biber, beli luk i papriku. – U zavisnosti od ukusa se pravi ljutina. Neki domaćini ne vole da stavljaju crvenu papriku. Naši stari kažu da su to belolučne kobasice. Kod kulena se ne stavlja beli luk, a biber u zavisnosti od ukusa. U kulen ide više ljute paprike da bude malo ljući i ide belog vina. To je cela procedura – objasnio je on i naglasio da je potrebno mešati dok se ne umori ili majstor ili smeša.

16Sve što su spretne ruke pripremile na disnotoru, građani Padeja mogli su kasnije i da degustiraju i pored mirisa, osete i ukus Banata.

Projekti kroz koje udruženja pokušavaju da očuvaju tradicionalne vrednosti Banata organizovani su i u drugim selima u opštini Čoka, a prema rečima predsednice Opštine Čoka Stane Đember aktivnosti udruženja na  ovu temu su značajni za celu opštinu. – Mirisi prošlosti je nešto što samo ime kaže. Naravno i Udruženje „Piroš tulipan“ iz Ostojićeva je imao sličan projekat i to je jako dobro. Treba da naša deca uče kako se nekada radilo. Naravno, živimo u 21. veku, veku tehnike, ali treba da postoji ona iskrica kako se to nekada radilo i da se neguje i čuva prošlost zarad budućnosti – rekla je ona.

7Sredstva za realizaciju projekta „Mirisi Banata“ u iznosu od 150.000 dinara obezbeđena su putem konkursa Pokrajinskog sekretarijata za kulturu, informisanje i odnose s verskim zajednicama.

4132015-3

Komentariši

Vaša email adresa neće biti objavljivana. Neophodna polja su označena sa *