Čitalačke navike najmlađih Kikinđana na visokom nivou

biblioteka

Od naredne školske godine učenike prvog i petog razreda osnovnih škola čeka izmena programa u okviru predmeta srpski jezik i književnost. Neke od promena podrazumevaju manji broj književnih dela za obradu, povećanje izbornosti, kao i vraćanje domaće lektire uz vođenje beleški.

„Komisija za srpski jezik je smatrala da bi ponovno uvođenje domaće lektire podstaklo redovno čitanje kod kuće i stvorilo naviku redovnog odlaska u biblioteku, pošto je primećeno da su poslednjih godina znatno smanjene čitalačke navike kod učenika“, rečeno je za Danas u Zavodu za unapređivanje obrazovanja i vaspitanja, a preneo 021.rs.

Međutim, nacionalna statistika ne oslikava se u Narodnoj biblioteci “Jovan Popović” u Kikindi. Skoro trećinu članovu čine učenici, a iz godine u godinu primetan je porast đaka koji svoje vidike širi čitajući knjige.

Prema rečima profesora srpskog jezika Slobodana Tomića koji radi na Dečijem odeljenju kikindske biblioteke đaci dosta čitaju. – Deca zbog škole i profesora moraju da čitaju lektire koje su im obavezne, ali pored toga čitaju i razne druge stvari. Interesovanja su im različita i ne mogu se klasifikovati pod nekoliko tema – objasnio je Tomić.

Mitovi, priče o srpskim kraljevima i vladarima, ljudsko telo, eksperimenti i trikovi, Nikola Tesla samo su neke od tema koje se pojavljuju u naslovima književnih dela za decu, a privlače pažnju najmlađe čitalačke publike u Kikindi.26982107_10214999930941401_870842778_o – Naravno, deca jako vole i fantastiku. Devojčice su fascinirane vilama, a pomalo i vešticama, dok dečaci imaju svoje junake kao što su Betmen i  Spajdermen. Naravno, postoji broj crtanih junaka kao što su Sunđer Bob, Jagodica Bobica, Nodi, ali klinci i dalje poznaju junake kao što su Garfild, Snupi, Miki Maus i njih i dalje čitaju i vole – rekao je Terzić dodajući da su Hari Poter i Gospodar Prstenova i dalje neizostavni deo odratsanja mnoge dece.

Među čitalačkom publikom osnovnoškolskog uzrasta najmanje je dece koja pohađaju sedmi i osmi razred, jer, kako je objasnio Tomić, tada deca ulaze u pubertet, te se to oslikava i na njihovu dotadašnju pažnju posvećenu knjigama. Na inicijativu Slobodana Tomića iz tog razloga je pre četiri godine u Narodnoj biblioteci uvedena i priprema osmaka za predstojeći prijemni ispit. – Mi ih četiri meseca spremamo za taj prijemni tako što radimo sa njima celu zbirku od početka do kraja. Mi time želimo da ih podstaknemo da se oni druže u biblioteci, da tu borave, uče na jedan opušten način, zajedno da vežbaju i pronalaze odgovore. Ja im govorim da biblioteka nije sačinjena samo od romana već od sveg znanja sveta – istakao je on.

26937410_10214999930741396_1402150427_oDokazani benefiti čitanja knjige su višestruki. Pored toga što knjiga predstavlja prozor u drugi svet, razvija maštu, podstiče razvoj inteligencije, obogaćuje rečnik, pruža različita znanja. Od slikovnice preko stručne literature do ličnih afiniteta među književnim delim potrebno je stvoriti i zadržati čitalačku naviku.

biblioteka

Prema rečima Tomića razvijanje čitalačke navike treba da je zajednički posao roditelja, ustanova i obrazovnih institucija. – Mi od dece koja čitaju stvaramo ne samo pametnije već bolje ljude. To svi zajedno treba da radimo, ne samo nastavnici koji imaju 45 minuta dnevno, već i roditelji da uzmu da čitaju i svojim primerom pokažu deci. Tu ne smemo zaboraviti ni medije, a naravno i mi bibliotekari treba na što lepši način to da prezentujemo. Dakle, celo društvo treba da razmišlja o tome, jer će nam biti bolje sa decom koja više čitaju i bolje poznaju knjigu – zaključio je Tomić.

Komentariši

Vaša email adresa neće biti objavljivana. Neophodna polja su označena sa *