Mit o januarskoj depresiji

depresija

Termin „januarska depresija“ često može da se čuje nakon što praznična euforija prođe kako bi kod mnogih ljudi bilo definisano loše rapsoloženje, melahonija i iscrpljenost koju osećaju u prvom mesecu u godini. Međutim, prema rečima psihološkinje Tatjane Tanović, ne postoje naučna istraživanja koja bi potkrepila tvrdnju da je januar najdepresivniji mesec u godini.

Foto1– U periodu praznika jedemo jako tešku hranu, punu masnoće i holesterola, slabije se krećemo, tu je i alkohol i to sve utiče na psihofizičko stanje. Prisutni su i individualni faktori u kontekstu šta se dešava sa nama, a pored toga, manja količina svetslosti tokom januara takođe jako utiče na raspoloženje – objasnila je psihološkinja Tanović.

Nakon porodičnih večera, slavlja sa prijateljima, druženje sa kolegama tokom novogodišnjih i božićnih praznika povratak u dnevnu rutinu, odlazak na posao i ispunjavanje svakodnevnih obaveza mnogim ljudima predstavlja poteškoću. Kako objašnjava naša sagovornica razlog tome su s jedne strane prijatni osećaji tokom praznika, a sa druge strane zadovoljstvo samim radnim mestom na koje treba da se vratimo.

– Što je nivo tog zadovoljstva veći, radije ćemo se vraćati na posao i obrnuto. Ja inače savetujem ljudima koji su nezadovoljni svojim poslom da se fokusiraju na pozitivne momente u svom poslu, jer sigurna sam da njih u svakom poslu ima. Ljudi dosta lako pronalaze negativna svojstva, dok kad treba da istaknu pozitivna svojstva poprilično se namuče – istakla je psihološkinja uz savet da je potrebno celoživotno usavršavanje na profesionalnom polju kako bi se izbegla rutina.

Kraj jedne, a početak druge godine većina ljudi koristi za svođenje računa, donošenje odluka i postavljanje ciljeva. Novogodišnje odluke najčešće nisu dugog daha i ljudi vrlo brzo odustaju od njih.

– Ostavrivanje ciljeva je mukotrpan proces koji skupo plaćamo, ali ne u vidu finansija i suvoga zlata već u vidu našeg ličnog rada, našeg odricanja, učenja, pravljenja grešaka, učenja iz tih grešaka. Većina ljudi odustane na prvoj prepreci, a zapravo prva prepreka jeste izazov i kada ga savladamo, mi imamo osećaj postignuća i taj sam osećaj na nas motivaciono deluje – objasnila je naša sagovornica.

Kako bi cilj dobio željeni ishod, Tanović objašnjava da je prevashodno potrebno da cilj bude lično naš, a ne nametnut, da je u skladu sa sistemom vrednosti, vremenski definisan i da postoje resursi za ostvarenje cilja. Ona još napominje da su olovka i papir „zakon“, te da je sve odlučeno potrebno i zapisati.

Pozitivna stvar praznika jeste što se ljudi više druže, više su upućeni jedni na druge, pojačana je socijalna interakcija, razmenjuje se više dodira, zagrljaja, poljubaca. –  Obostrana pažnja dovodi do promena na fiziološkom nivou, više se luče hormoni dopamin i oksitocin. To su hormoni koji utiču na naše zadovoljstvo, na našu sreću. Samim tim smo bolje raspoloženi, zadovoljniji sobom usled tih pozitivnih emocija i pozitivnije opažamo i sebe i druge pa je i naše samopouzdanje usled toga jače izraženo – objasnila je naša saogovornica dodajući da su praznici vreme kada ljudi zadovolje osnovne potrebe, odnosno potrebe za povezanošću i bliskošću.

depresija

Komentariši

Vaša email adresa neće biti objavljivana. Neophodna polja su označena sa *