Lokacije u gradu koje samo Kikinđanin može da nađe

ki

Nama, Žitar, Mikinica, Avala, Bućkalo, Kurija, Borovo predstavljaju lokacije koje samo Kikinđani mogu da pronađu. Iako je u pitanju uži centar grada, oni koji ne žive ovde teško će moći da se orjentišu i upute u pravom smeru. Nekadašnje ugostiteljske radnje, diskoteke, prodavnice raznorazne robe, iako davno zatvorene, ostale su da žive među Kikinđanima kao odrednica mesta susreta.

Mikinica predstavlja sećanje na nekadašnju diskoteku. Zgrada je srušena, izgrađena je nova, ali ime gradskog odredišta ostalo je nepromenjeno. Kikinđanina Miroslava Brandića Mikinica je zatekla u srednjoškolskim danima. – Negde 1977. godine sam počeo da dolazim u Mikinicu. Ona je bila poprište događaja koje je privlačilo jako puno ljudi. Bio je to zanimljiv period u smislu da su nestajale žive svirke. Bendovi koji su tu svirali izlazili su iz mode i onda je nakon toga došla muzika sa gramofona, odnosno di-džejevi su postajali aktuelni, moderni – objasnio je ovaj Kikinđanin.

Pored muzičkih mesta, Miroslav Brandić, priseća se i drugih lokacija u gradu na kojima se nalazio sa društvom. – Tačke susreta u gradu bile su kod Radničkog, ali to se podrazumevao radnički bioskop. Borovo i Nama su centralne gradske lokacije. Galadska je malo širi pojam pa možete i da se mimoiđete, ali kada kažete Nama, to je prosto ispod tog balkona i to je to  – rekao je Brandić.

Etnolog Slavica Gajić objasnila je da lokacije koje danas samo Kikinđani prepoznaju predstavljaju uglavnom zgrade iz druge polovine 20. veka gde su ljudi kupovali i družili se. – Zanimljivo je to gledati iz ugla prolaznosti vremena, jer ljudi koji su živeli u tom vremenu, oni su vezani za te zgrade i lokacije u smislu emocija. Jedan deo života njihovog vezan je za kupovinu u Nami, za trikotažu, zavese, neke predmete koje su kupovali. Svakako treba reći da su lepe te priče koje vezuju ljude za neki period života, za neke legende, nešto što ih podseća na njihovo detinjstvo i mladost – objasnila je ona.

20180228_080408Mokrinačanin Petar davne 1975. godine započeo je svoje srednjoškolsko školovanje u Kikindi, a autobus posle nastave čekao je ili kod Bućkala ili Žitare. – To su tada bile aktuelne lokacije. Bućkalo je bio kod Galadske, a Žitara kod kružnog toka. Sa društvom sam se nalazio kod Kurije, Avale, na korzou, posle je i Narvik izgrađen. Za ta mesta se i dalje zna. U svakom slučaju, još uvek i postoje, samo se slabo nalazimo. Druženja je sve manje, život teče. Tako to ide – iskren je on.

Mlađi Kikinđani i dalje se nalaze „kod Name“ iako možda nisu sigurni zašto se to tako zove, a na tom mestu se sada nalazi prodavnice mobilne telefonije. Sa smenom generacija mnoge tačke susreta dobijaju nova imena, ali dokle god starije generacije žive, živeće i Nama, Bućkalo, Radnički, Mikinica.

20180227_081946

Deli

Facebook
 ki

Komentariši

Vaša email adresa neće biti objavljivana. Neophodna polja su označena sa *